Vlasinsko Jezero
By: Ivanica • Essay • 6,064 Words • April 25, 2011 • 1,297 Views
Vlasinsko Jezero
1. UVOD
Ve?ina destinacija u svetu koje se nude na svetskom turisti?kom tržištu raspolaže brojnim atraktivnostima i dobrim smeštajem. Srbija ne zaostaje u atraktivnostima, ali te atraktivnosti ve?im delom nisu pokrivene odgovaraju?im smeštajnim kapacitetima i drugim prate?im aktivnostima. Svaka zemlja isti?e svoju „jedinstvenu" kulturu, „jedinstvene" pejzaže, „jedinstvenu" baštinu, svako mesto tvrdi da je naseljeno „najljubaznijim" stanovnicima, pa se o?ekuju visoki standardi usluga i opreme. Iz te „jedinstvenosti" stvara se potreba da destinacije izgrade i predstave svoj jedinstveni identitet kojim se razlikuju od svojih konkurenata. Taj identitet je postao osnova opstanka u globalno konkurentnom tržištu u kome dominira nekoliko vode?ih destinacija koje privla?e više od dve tre?ine svetskog turisti?kog tržišta.
Preduslov konkurentnosti je kreiranje podru?ja sa ugodnom atmosferom i uslugama odgovaraju?eg kvaliteta i to kroz poboljšanje turisti?kog sistema vrednosti, gde se lokalno stanovništvo ose?a ugodno, a turisti dobrodošli. Aktivnosti namenjene poboljšanju uslova vezanih za sistem ozna?avanja, uspostavljanje informacionih sistema, mobilnost i regulisanje saobra?ajne gužve, poboljšanju ponude roba i nadopunjavaju?ih usluga, poboljšanju komunalnih usluga, itd. su elementi koji daju dodatnu vrednost destinacije kod turista i posetioca.
Klju?ni konkurentski nedostaci koji proizlaze iz dijagnoze trenutne situacije u Srbiji, a samim tim i na Vlasinskom jezeru su i bili po?etna ideja nastanka ovog seminarskog rada. Rad ima za cilj da pruži doprinos boljem sagledavanju postoje?e situacije i da ukaže na mogu?nosti pove?anja nivoa turisti?ke konkurentnosti Srbije sa posebnim akcentom na sistem obrazovanja budu?ih menadžera za turizam Fakulteta za turisti?ki i hotelijerski menadžment. Npr.: iako Vlasina, koja pripada Isto?noj zoni, ima podjednaku važnost kao i Kopaonik, koji pripada Središnjoj zoni, naj?eš?e se o Vlasini napišu 2-3 re?enice , dok je akcenat, uglavnom, na nacionalnom parku Kopaonik . Želim da naglasim neophodnost i da profesori Fakulteta za turisti?ki i hotelijarski mendžment u svojim radovima i udžbenicima tako?e daju kriti?ke osvrte na postoje?i neravnopravni tretman me?u srpskim turisti?kim zonama. Upravo kolika je nesrazmernost u vrednovanju turisti?ke destinacije Vlasinsko jezero u odnosu na Kopaonik, tolika je nesrazmernost u ulaganju da se zaštite evidentne turisti?ke vrednosti podru?ja Vlasine. Iz literature koja mi je bila dostupna može se zaklju?iti da se stru?njaci iz oblasti turizma slažu da je zona Vlasine veliki turisti?ki potencijal, ali naša ukupna intertnost ispoljena u prethodnim decenijama, dovela je do toga da se razvoj ovog podru?ja u oblasti turizma konzervira na niskom nivou, tako da za sada postoje samo strateški planovi sa nejasnom realizacijom.
2. PLANSKI OSNOV SAGLEDAVANJA RAZVOJA TURIZMA
Prema odredbama Prostornog plana Republike Srbije, voda i vodoprivredna infrastruktura predstavljaju jednu od najzna?ajnijih elemenata prostornog razvoja jugoisto?nog dela Srbije. Istim planom se isti?e zaštita prostora i slivnih podru?ja podzemnih voda, postoje?ih i planiranih akumulacija, posebno onih regionalnog zna?aja me?u koje spadaju Vlasinsko jezero sa Lisinom (postoje?e akumulacije) i Svo?e na reci Vlasini (planirana akumulacija). ?itavo podru?je Vlasine je tim planom obeleženo kao dragoceno izvorište površinskih voda.
Tim Planom, Krajište i Vlasina, zahvaljuju?i svojim prirodnim vrednostima i kapacitetima, su definisani kao turisti?ka regija. Ova regija obuhvata Ostrozub, ?emernik, Vardenik, Dukat, Kozjak, klisuru Jerme, Vlasinsko jezero, naselja u okruženju sve do Prohora P?injskog, manastira Poganovo i Zvona?ke banje. Prema rešenjima Prostornog plana Republike Srbije, razvoj i ure?enje turisti?ke ponude ove regije je planiran do 2010. godine uz otpo?injanje organizovane akcije i pre 2007. godine. Vlasina kao turisti?ka regija predstavlja jedan od šest prioriteta za Srbiju me?u turisti?kim podru?jima u koja još spadaju Dunav, Prokletije, Stara planina, Golija i Gornje Podunavlje.
Dostizanje utvr?enih priroritetnih ciljeva za podru?je Vlasina, zahteva veoma pažljivu i sistematsku organizaciju u saradnji republi?kih i opštinskih organa i organizacija, kao i edukativno i prakti?no angažovanje lokalnog stanovništva i korisnika ovog prostora. Radi efikasnije realizacije ovog cilja, utvr?uju se zadaci i pravila koriš?enja i zaštite voda i razvoja vodoprivrede na podru?ju Vlasina. Prostornim planom predvi?ena je opšta, osnovna i posebna zaštita voda.
Opšta zaštita voda obuhvata sve površine u podru?ju Prostornog plana (štite se prema zonama zaštite